Računar je bilo koji elektronski uređaj koji može da pamti, pretražuje i obrađuje podatke. Računari nisu postojali dok čovek nije poželeo da ubrza računanje i obradu podataka. Preteča računara je Abak, naprava koja se sastojala od ploče izdeljene na polja po kojima je bilo moguće raspoređivati kamenčiće. Abak je starim Rimljanima, Grcima i Kinezima služio za jednostavne računske operacije - sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje. Pomenuti kamenčići, kalkulusi (calculus), dali su ime računanju - kalkulare (calculare), na latinskom “računanje”.
Engleski matematičar Vilijam Otred je 1621. osmislio kružni linijski lenjir, koji se smatra prvim analognim računarskim uređajem, a samo dve godine kasnije nemački profesor Vilhelm Šikard daruje svetu nacrte za mehanički kalkulator, to jest mašinu koja bi sabirala, oduzimala, množila i delila. Ta mašina nikad nije napravljena, ali jeste jedna druga - 1642. godine francuski matematičar, fizičar i filozof Blez Paskal pravi automatski kalkulator, mašinu koja je koristila zupčanike i zvala se Paskalina, a sabirala je i oduzimala šestocifrene brojeve. Nemački filozof, matematičar i izumitelj Gotfrid Lajbnic 1673. dizajnira mehanički računar koji je koristio nazubljene cilindre, Lajbnicov točak, koji je mogao da izračunava I kvadratni koren. Uz to, Lajbnic je imao ideju da koristi binarni sistem, a danas je upravo taj sistem u korenu rada svih računara.
Godine 1822. Britanac Čarls Bebidž je konstruisao analitičku mašinu, pravi mehanički računar, koja se sastojala od pet elemenata koji su preteča savremenih računara, a to su ulazni uređaj, medijum za smeštanje brojeva za obradu (memorija), jedinica za obradu, kontrolna jedinica koja upravlja zadacima i izlazni uređaj.
Amerikanac Herman Holerit je 1886. godine razvio mašinu za računanje koja je koristila bušene kartice za elektronsko brojanje i stvorio kompaniju koja je 1924. godine dobila ime International Business Machines - IBM.
.png?1622655223307)
Englez Alan Tjuring je tokom Drugog svetskog rata bio angažovan na dešifrovanju nemačkih tajnih poruka, a osmislio je najpre mehanički, a onda i električni uređaj, Kolos, koji je dešifrovao poruke.
Fizičar Hauard Ajken je 1943. godine stvorio prvi cifarski računar koji je rešavao nelinearne diferencijalne jednačine, a koristio je mehaničke koture i elektromehanički relej. Imao je 765.000 delova, bio je težak 4,5 tone, dug 16 metara i visok 2,4 metra.
Matematičar Džon von Nojman je napravio osnove arhitekture današnjih računara, a ključno je razlikovanje materijalnog dela računara, hardvera, i programskog dela, softvera. To dovodi do stvaranja prvog potpuno elektronskog računara koji je radio na osnovu unapred zadatog programa. Taj računar, ENIAC, bio je težak 27 tona, dug 30 metara i zauzimao je površinu od 167 kvadratnih metara jer je u njega trebalo smestiti 70.000 otpornika, 10.000 kondenzatora, 18.000 elektronskih cevi, 7.200 kristalnih diode, 6.000 preklopnika i pet miliona ručno zalemljenih veza.
Razvoj računara prošao je kroz za sada nekoliko generacija. Prvoj generaciji pripadaju računari korišćeni za brzo izvršavanje prostih računskih operacija, upotrebljavajući magnetnu traku kao memorijski medijum. Druga generacija je donela tranzistore, računari su postali manji, trošili manje struje i radili brže. Treća generacija koristi tastature, 8-bitnu memoriju i magnetno jezgro, a četvrta mikroprocesor, uz povećanje brzine rada i memorije. Prvi mikroprocesor konstruisan je 1971, imao je jedan kvadratni centimetar i sadržavao kompletnu logiku računara. Tada počinje mikroračunarska revolucija, pojavljuju se stoni računari, a današnji računar koriste skoro svi, može se spakovati u torbu, nadograđivati, omogućeni su umrežavanje računara i mobilno računarstvo, a pojavila se i veštačka inteligencija.
.png?1622658109195)
da čitaš celu lekciju
SH duks OSMEH više boja
180000
SH duks sa kapuljačom više boja
Mi trotinet
SH rokovnik više boja
SH kačket više boja
SH ranac više boja
SH majica OSMEH više boja
